Tetka Rista, mladja Sestra Brankova

Rodica Novka i njena cerka Sanja ,u Sarajevou ,koncem sezdesetih godina...

Tuzna vijest 30 Marta 2013
Umrla je Novka,

Draga nasa Nole!
Nije nas jedna majka rodila,ali jeste nas
odgoila.Tvoja majka Rista rodila je tebe jedinicu,svoga oca nisi
zapamtila.Od tvog rodjenja pa do tvoje udaje,odrastala si i zivjela si
sa nama tvojim prvim rodjacima i rodicama.Sudbina nam je bila slicna i
mi smo nas sestoro ostali bez oba roditelja kao mala djeca.I neki od nas
nisu zapamtili svoje roditelje.Pantimo tvoju maku Ristu koja je
bila i nama i otac i majka i zakonski staratelj.Cijeli nas zivot osecali
smo te i voljeli kao rodjenu sestru.I ti si u nama vidjela i osjecala
bracu i sestre.Nikada nismo pravili razlike medju nama,svi smo se
izuzetno voljeli i slagali.
Imali smo tesko detinjstvo,zajedno smo patili,tugovali i retko se radovali.

Draga Nole sama si se kroz zivot probijala i sama sebe skolovala..Koncem
pedesetih godina zaposlila si se u Drzavnoj bolnici Kosevo kao radnica
sa 4 razreda osnovne skole.Radeci zavrsila si osmogodisnju skolu ,
kasnije medicinsku skolu.Bila si uzorna medicinska sesta celi svoj radni
vijek..Pomagala si ljudima da progledaju i vide ono sto vidjeli do tada
nisu.I sama si rano izgubila svoj vid,ali iz tebe je uvek zracila neka
cudna neunistiva energija.Sve si vidjela i sve si osecala,to samo mogu
oni ljudi koji su imali plemenito srce kao sto si ga ti imala.
Uvijek si zeljela svakoga vidjeti i cuti i sa svakim popricati,posjecivala si
rodbinu i kurazila je u teskim trenucima ,sa svima si uvijek saosjecala i
dijelila tugu i radost.


Bila si do kraja tvog zivota cvrsto vezana uz nas.
U tvojoj glavi su bili memorisani svi datumi naseg rodjenja,vencanja i
datumi rodjenja nase djece.Memorisala si i sve nase brojeve telefona i
redovno nas zvala.To si Draga nola samo mogla ti koja si nas neizmerno
voljela.

Iako si imala izuzetan tezak zivot,nikada nisi kukala niti trazila bilo ciju pomoc,
hrabro i dostojanstveno si gragila svoj zivot.Rodila si dvije cerke Sanju i Mikicu
koje su bile i ostale ponos nas familije.Skolovala si ih,vaspitala za primer
drugima i srecno ih udala.Tvoji zetovi Momo i Beli su takodje ponos
nase familije.Docekala si divnu i pametnu unucad.Ponosila se sa njima
sa razlogom.secam se tvojoj radosti nije bilo kraja kada ti je Unuk
Mladen postao inzinjer ili pre mjesec dana kad mi kazes " moja darija se
vjerila za lijepog momka jos jedan ispit i diplomirani i izinjer
elektronike ito jake struje..

Dozivela
si cetvoro rodjenih unucadi ,da odrastu i stasaju do zrelosi,zatim
dozivela si i dvoje praunucadi,koje si svojom energijom vidjela i rukom
pomilovala.I da znas vredjelo je sve to doziveti i prozivjeti,imala si
se rasta i roditi.
Zaista si se znala radovati ,a imala si i cemu.Zasluzila si pocinak u miru!

Draga Nole secam se naseg predposlednjeg razgovora u Decembru,kada smo
razgovarali kako da pomognemo Unuku naseg pokojnog rodjaka Nedja da mu
spasimo vid.Tvoje rijeci su me dirnule kad si rekla moram pomoci ja znam
kako je zivjeti kod ociju bez ociju.

Nas zadnji razgovor je bio pre mesec dana,bila si srecna kada su cula da je uspela operacija malom
Milosu.REkao sam ti pa ti si Nole najvise dala i svaka cast,ali nisi
htela pritati da si prva u pomoci,kazes mi ja sam odmah iza tebe.

Draga Nole iznenadila si nas sve ,ode tiho bez najave svojoj majci i svom
Draganu ,nasem bratu Miladinu,nevjesti Miri i ostaloj nasoj familiji,a
mi ostadosmo da tugujemo sa bolom u srcu.Pozdravi ih sve i srescemo se
jednog sudnjeg dana,
pocivaj u zasluznom miru voljena sestro Nole!
Ostaces u nasim srcima dok mi postojimo!Voljeli smo te i Volimo!

Tetka Rista ,nam je bila druga majka,koja je sa nama zivela negde do konca sezdesetih godina...
Vodila je brigu o nama,bila je zakonski staratelj za Danicu,Nadu ,Njegu i Milorada do njihove punoljetnosti...Bala je posebno naklonjena bratu Miladinu i sestri Danici...Njih je izdvajala u mnogo cemu,sto je kod mene izazivalo revolt i cesto sam se sa nom svadjao sve negde do 1965 do mog odlaska u JNA...posle su odnosi bili izuzetno korektni...
Cak kada sam nama trojici brace napravio kucu  tu pored stare,Risti sam dao stari stan u kuci ,pod uslovom da njen zet Dragan prestane piti i da nas ne sramoti u komsiluku...Dragan je dao rec da nece piti i da ce postovati Ristu i zenu Novku...Medjutim nakon 2 godine pogazio je rec,bio sam svedok tog nemilog dogadjaja i sutra dan sam rekao da sele iz naseg stana...Taj stan se zakonski vodio licno na meni...
Oni su odselili a stan smo prodali i donio sam odluku da novac od tog stana se podeli na 7 jednakih delova nas bracu i sestre i Ristu... Uslov braci i sestrama je bio da daju ucesce za spomenik nasim roditeljima jer sam ja organizovao  njihov prenos iz objesenika u Sarajevo...a braci je uslov bio da ostatak novca ulozimo u fasadu nove zgrade  ,tako je sve bilo bez zamerki...
Sa Tetkom Ristom koja je nastavila tezak zivot sa zetom i cerkom do kraja zivota bili su pravi i bas bliski... navratio bih kod njih kada bi dosao u Sarajevo i uvek primljen  ja i moja zena i deca sa velikim zadovoljstvom...
secam se...
Kad je umro pokojni striko Ilija,isli smo skoro svi iz BiH cak i strina Milica...Bili smo svi tuzni i ozalosceni ,jer smo ga svi voljeli...Po povratku  sa sahrane, u Sarajevo ja odlucim idem kod tetke Riste da joj saopstim tuznu vijest za smrt njenog brata Ilije... Oni su stanovali na Alipasin Polju ima li su veliki stan...Zateknem tetku Ristu samu kuci...pita me Sto si to moj Mladene tako rano dosao kod mene.... ja joj kazem ,pa bio u Sarajevu i dosao da te vidim pozelio se... ona ce samo eh moj Mladene.... Jesi li pio kafu...nisam tetka pio od juce...Ode ona i skuva kafu meni i njoj...pijemo kafu.... ona ce opet kako su Jadranka i djeca jesu li onu u Sarajevoo i sto nisu i oni dosli...Moram joj reci... cuj Rista ja sam bio u Banatu e evo sa voza dosao pravo kod tebe...Ona ce a sto si isao u Banat... Rista umro je striko Ilija isli na sahranu  i tvoja Novka je bila ali je sa stanice otisla pravo na posao...meni suze idu gleda me ona,ona se jednostavno okamenila ,pa ce reci...nemoj plakati moj Mladene svi cemo mi umrijeti,sretan ostavio je sve iza sebe zivo...Ona ne pusta suze... Pitam je ,znam da si mnogo voljela svog brata iliju ,a ne pustas suze,secam se kad je umro njegov sin pok.Mijat,pa moj tata i mama ti si svaki,bas svaki dan suze lila i naglas nabrajala,dozivala ih i kroz suze pricala sa njima... tako je bilo sve do naseg dolaska u sarajevo....Ona ce na to e moj Mladene,moje oci su presusile isplakle se imale su i za kim...sretan je moj Brat ,ostavio sve iza sebe zivo zdravo i obezbedjeno... promenuo sam temu pricali o drugim stvarima,posjedeo 2-3 sata i kazem tetki odoh ja za Mostar...Ona ce sretan put moj Mladene i pozdravi mi Jadranku i djecu i navrati da vas vidim kad dodjete u sarajevo...obecam i kazem hocu Rista...
Cesto puta sam o tom susretu razmisljao,secajuci se koliko je ta zena suza pustila nekad za Mijatom ,tatom i mamom,a danas nema suza...Valda to dodje godinama .. izgube se osecanja....to vidim i danas po svima nama....
Novka nikad u zivotu se sa njom nisam posvadjao ni zamerio...ona je sve nas smatrala kao rodjenu bracu i sestre...i mi nju...Zahvaljujuci njoj ona me pocetkom 1959 godine upisala u 5 razred osmogodisnje skole  i zahvaljujuci njoj zavrsio sam osmogodisnju skolu...
Ona je imala isto veliko srce... bila je brizna majka i ako je imala los brak...muz joj je mnogo pio celog zivota...
Secam se kad smo polazili za Canadu koliko je plakala i suze lila i molila da ne idemo...
Iako je bila slepa znala je okrenuti 10 brojeva memorisanih u glavi od mog telefona i nazvati me i popricati... i ja sam nju redovno zvao.... ona me cesto zvala...
Secam se  kada sam cuo da unuk pok. Nedja ,Milijanin sin gubi vid i da treba platiti operaciju a da Milijana nema para... To mi je preko telefona rekla sestra Nada...
Kazem Nadi sestro zovi svu rodbinu i zamoli ih da pomognu svima nama valjao nam je Nedjo I Rada,kad smo doselili u sarajevo ,a pok.Teta Milica cio zivo pomagala... Nada kaze ne mogu zvati nezgodno mi...
Setio sam se sta je nama Nedjo i Rada valjali u zivotu ,i kazem sebi zovnucu svu familiju pa pomognu koliko mogu,a svi sigurno mogu ako hoce...Zovnuo sam Milorada ,Danicu ,Njegu,Novku...i sve potsetio da smo duzni pomoci... sta je ko rekao necu govoriti sve se zna... Novka mi je rekla ,znam moj Mladjo  da smo duzni ,a znam i kako je slijep biti,ona je rekla da ce obavestiti cijelu rodbinu...Pitala me koliko ces ti dati... kazem ja cu poslati 400$,a ona ce na to ja cu da posaljem 20$ manje od tebe,hocu da ti bude prvi   ,ona je poslala 300 Evra, sto je po tadasnjem kursu bilo blizu 380$....Danica je poslala 100E,Boba Strika Mija 50E i Dusko strikov 50E i brane Nadin 200E .to mi je napisala Milijana...mali Milos je uspesno operisan i spasen vid... jos su dali nekih 500 KM rodjaci Milijanini sa Radine strane
tu je Novka pokazala srce svoje...
Kad je umrla bilo mi je strasno zao,oplakao sam je...Obisao sam joj grob nakon 40 dana...

Kada je Umrla Novka,pisao sam oprostajno pismo da se svi oprostimo od nje,jedva se nasla Vanja Danicina da to pismo procita... strasno,,ali i to je zivot....
Nene cerke Sanju i Mikicu i njihove familije bas sam voleo bili smo bliski,zadnji put bio sam na svadbi Novkinoj Unuci Dariji,od tada se prekida svaki kontakt... sa njima...Kad ja ne zovem i ne obidjem,niko nezna za mene i moju familiju...Tako je to sa svima .NAZALOST!
Zasto ,pa zato sto su navilli da ja zovnem i da dodjem iz Canade da se vidimo,a oni nemaju obicaj ni zovnuti a kamo li doci...Neka je vecna slava i Hvala dragoj tetki Risti i Novki da u miru pocivaju....